Naucnik postavio teoriju da (zahvaljujući svojim dugogodisnjim promatranjima) iz osmijeha muskarca moze pogoditi koliko često vodi ljubav.
I sad, za dokazivanje teorije postroje mu nekoliko slučajno odabranih muskaraca.
Auditorij se naćulio, svima stao dah...
Gleda prvog muskarca, ovaj stisnuo usnice, faca kisela, kaze profesor:
Svi sada usmjere pozornost na muskarca, on se nelagodno premjesti s noge na nogu i konačno prizna:
- Točno tako! - Razlegne se aplauz, bravo bravo...
Dolazi do drugog, gleda, ovome titra lagano rub usana... kaze profesor:
I fakat, i ovaj izbeči oči i prizna:
Dođe do trećeg, ovaj ima smjesak, proviruju mu zubi... veli profesor:
- Oh gospodine, vi svake dve nedelje!
Tipu se na faci vidi da je pogodio i cijeli auditorij aplaudira, čuje se tu i tamo "Bravo!"
Slijedeći ima osmjeh da mu se svi zubi vide i profesor će odmah:
- Oh, pa vi svaki drugi dan... - i naravno pogodi!
Slijedeći ima toliki osmjeh da veći ni ne moze imati - i veli profesor:
- Pa, vi mladiću svaki dan, jel' da?
I konačno dođe on do zadnjeg, a frajer ne da se smije nego da nema usi smijao bi se oko glave... I veli profesor:
- "Auu, pa vi dva do tri put dnevno"
Auditorij vise ni ne čeka svi skoče na noge, "Bravo, bravo!" kad čujes frajera:
Profesor popravi naočale, zagleda se malo bolje, veli:
- "No, svakako barem jednom dnevno?!"
- Pa nije valjda jednom godisnje?
Sad profesoru nista nije jasno...ode cijela teorija k vragu...
- Pa čovječe, samo jednom godisnje ... ZASTO SE ONDA TOLIKO SMIJES ?!!!
A frajer veli:
DANAS JE TAJ DANNNNNNNNN!!!!!
saljem si dokaz da nisam zaboravila na obecanje...
Umem sto znam.
Mogu sto smjem.
I hocu sto zelim.
Život je sve nešto iz početka.
Juče i prekjuče sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa čemu onda razočaranja?
Ako je jedna ljubav - ćorak,
Odmah se drukčije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih očiju setiš
i shvatis da letiš… divnije letiš.
Ko je to video da dečak pati?
Da kunja kmezav i da plače?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jače.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Već da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukčije vrede.
Živi se svaki put iz početka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu već sada
Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje.
M.Antic
